Alergija na ambroziju – kako da ublažite simptome?

Alergija na ambroziju – kako da ublažite simptome?

Svake godine u mesecu avgustu 15 do 25 % stanovnika Srbije počinje da pati od alergije na ambroziju ili, tačnije, alergijskog rinitisa. Simptomi su kijanje, nadraženo grlo, bol u grlu, curenje nosa, svrab u očima i nosu. Teži slučajevi alergije na ambroziju uključuju napad astme, probleme sa snom, glavobolju… Sve to počinje kada ambrozija ispusti prvi polen u vazduh (sredina ili kasno leto) pa do prvog mraza koji ubije biljku (rana jesen).

Šta je ambrozija?

Ambrozija je korov koji raste u kontinentalnim delovima… Biljka je jednogodišnja. Jedna biljka je u stanju da proizvede i do milijardu čestica polena što je izrazito puno. Negde početkom avgusta, kako noći postaju duže, cvetovi ambrozije sazrevaju i otpuštaju polen. Vrućina, vlaga i povetarac pomažu u širenju polena koji putuje od biljke do biljke kako bi oplodila semenku i osigurala novi naraštaj sledeće godine.

Ambrozija obično raste u ruralnim područjima, ali i u urbanim središtima, gde god postoji kakvo napušteno polje. Koncentracija polena je obično na maksimumu u podnevnim satima, između 10 h i 15 h. Kiša i niske jutarnje temperature usporavaju otpuštanje polena. Polen ambrozije može daleko da putuje, i preko 50 kilometara, a može i da se penje preko 3 kilometara u visinu! Većina polena padne na tlo unutar 100 metara od izvora. Seme ambrozije može da miruje u tlu desetak godina i onda da izraste kada uslovi za to budu zadovoljeni.

Zašto dolazi do alergijske reakcije?

Imunološki sistem se brine o odbrani organizma od štetnih čestica, bakterija, virusa, gljivica, parazita… Osobe koje imaju problema sa alergijama imaju vrlo osetljiv imunološki sistem koji burno reaguje i na bezopasne čestice (alergene) kao što su polen. Kada osoba udahne alergen i kada taj alergen uđe u krvotok, imunološki sistem reaguje dolazi do alergijske reakcije.

Ko obolijeva od ambrozijske alergije?

Statistika kaže da je među osobama alergičnim na polen njih čak 75% alergično upravo na ambroziju. Postoji tendencija kod ljudi koji su razvili alergijsku reakciju na jednu vrstu polena, da je razviju i za ostale vrste polena.

Alergijski rinitis (polenska kijavica)- simptomi

Alergijska reakcija koja nastaje zbog polena (bez obzira je li izvor Ambrozija ili neka druga biljka) poznata je kao Alergijski rinitis. Simptomi uključuju nadražene i crvene oći, svrab, curenje i začepljenost nosa, kijanje, bol u grlu, nadraženost u grlu i nosu. U težem obliku može da bude prisutna astma, hronični sinusitis, glavobolja i nesanica.

Dijagnoza- alergološko testiranje

Alergija se najčešće dijagnostikuje kožnim testiranjem. Postupak se sastoji od nanošenja vrlo male količine alergena na i pod kožu i posmatranja reakcije. Ako koža na mestu apliciranja pocrveni i natekne znači da je prisutna alergijska reakcija. Veličina natečenog područja određuje jačinu alergijske reakcije. Alergološko testiranje je uglavnom bezbolno i tačno. Ponekad se alergija dijagnostikuje iz uzorka krvi u kojoj se traže antitela za određeni alergen.

Ublažavanje simptoma ambrozijske alergije

Najbolje što alergičar može da učini je izbegavanje kontakta sa polenom. Obzirom na veliku koncentraciju polena u vazduhu to je ponekad nemoguće. Evo kako možete sami sebi da pomognete:

  • pratite izveštaj o koncentraciji polena u vazduhu– u zadnje vreme ga daju na nekim prognozama vremena, pogotovo na bioprognozi, takođe pratite  polenski kalendar
  • provodite vreme u zatvorenim, klimatizovanim prostorijama. Klima uređaj bi treblo da ima anti- peludni filter
  • Ambrozija je najprisutnija u kontinentalnom delu zemlje. Odlazak na more pomoći će vam isto kao i odlazak u planine  (manja koncentracija polena)
  • Higijena disajnih puteva može da vam olakša simptome ili da ih čak ukloni. Više o tome
Lekovi
  • Antihistaminici su najpropisivaniji lekovi za simptome alergijskog rinitisa. Obično se daju u tabletama (loratadin, feksofenadin, cetirizin, difenhidramcrin), a ređe lokalno, kao sprej na nos ili kapi za oči. Nekada su antihistaminici imali puno nuspojava od kojih je najjača bila pospanost. Današnji antihistaminici više skoro pa i nemaju nuspojave. Telfast, Claritin Rinolan, Singular primeri su moderne generacije antihistaminika.
  • internazalni kortikosteroidi- sprejevi za nos koji ublažuju simptome alergijskog rinitisa (polenske kijvice). Oni se obično kombinuju sa antihistaminikom ili se koriste kao jedina terapija kada je to dovoljno. Jedan od takvih lekova na tržištu je Flixonase.
  • Dekongestivi, kromoni, antikolinergici, antilekotrijeni- u nekim specifičnim slučajevima osobi sa alergijom mogu biti prepisani i ovi lekovi
Imunoterapija ili hiposenzibilizacija

Uz uspešnost imunoterapije je važna određena doza kontroverze. Neki izvori je navode kao vrlo uspešnu, a drugi opet kao vrlo neuspešnu metodu ublažavanja i uklanjanja alergijskih simptoma. Imunoterapija je dugotrajan postupak u kojem se osobi daje mala količina alergena kako bi se njegov imunološki sistem naučio da se nosi sa alergenom. Alergičar prima u razdoblju od oko mesec dana inekcije s alergenom i taj postupak se obično ponavlja godinu do dve. Ukoliko je terapija uspešno sprovedena, osoba u sezoni alergije neće imati simptome alergijskog rinitisa ili će oni biti blaži. Imunoterapija se pogotovo savetuje mlađim osobama kao i onima koji imaju alergijsku reakciju na jedan ili dva alergena, a ne više.

Vaša ocjena članka:

0 / 5 (0 votes)

Drugi upravo čitaju: