Bakterijska vaginoza – uzroci, simptomi, dijagnoza i lečenje

Bakterijska vaginoza – uzroci, simptomi, dijagnoza i lečenje

Bakterijska vaginoza je sindrom koji označava neravnotežu između laktobacila (Dӧderleinerov bacil; gram pozitvna bakterija koja čini fiziološku floru vagine, održava kiseli pH i štiti sluznicu vagine) i anaerobnih bakterija, posebno Gardnerelle vaginalis, u korist anaeroba. Nekada se spomenuti sindrom nazivao specifičnim vaginitisom, koji je prema nastavku –itis upućivao na upalu. Međutim kako ovaj sindrom nema sve osobine prave upale termin “vaginitis” se napustio.

Bakterijska vaginoza može da bude spolno prenosiva bolest sa inkubacijom 5 do 10 dana, a može da se nalazi i kod žena koje nisu spolno aktivne. Najčešće vaginozu srećemo kod žena u reproduktivnom periodu života, retko u postmenopauzi, a veoma retko kod devojčica.

Gardnerella vaginalis

Gardnerella vaginalis je mali, gram pozitivni, nepokretni bacil. Sastavni je deo fiziološke flore materice i debelog creva, a prilikom njenog prekomernog razmnožavanja (stres, promena spolnog partnera, gubitak fiziološke flore) nastaje bakterijska vaginoza.

Kao vodeći uzročnik navedenog sindroma, najverovatnije produkcijom sukcinata omogućava rast i razmnožavanje drugih anaerobnih bakterija (Bacteroides spp, Peptococcus spp, Peptostreptococcus spp, Fusobacterium nucleatum, Mobiluncus spp, Veillonela parvula).

Rizični faktori kod bakterijske vaginoze

Bakterijska vaginoza je uglavnom hronična, ponavljajuća bolest.

Rizični faktori bakterijske vaginoze su:

  • promiskuitet
  • nezaštićeni spolni odnos sa rizičnom osobom
  • česta ispiranja vagine
  • korištenje spermicida
  • smanjen nivo estrogena
  • intrauterini uložak (spirala)
  • antibiotska terapija

Simptomi i klinički znakovi bakterijske vaginoze

Uglavnom se radi o tihim, asimptomatskim upalama koje nastaju međudelovanjem anaeroba i Gardnerelle. Smatra se da čine čak 50% svih upala vagine. Kada anaerobi porastu za 10 puta, a Gardnerella za čak 1000 puta u 1ml vaginalnog iscetka, govorimo o simptomatskoj bakterijskoj vaginozi, koja je istovremeno praćena izraženim padom laktobacila.

Najčešći simptom je pojačani vaginalni iscedak, sivkaste do mlečne boje, bez svraba i žarenja. Ukoliko se svrab i žarenje pojave, najčešće su znak pridružene trihomonasne, gljivične ili druge infekcije.

Iscedak ima vrlo neprijatan miris (na ribu), koji se pojačava nakon menstruacije i spolnog odnosa. Seme partnera koje je alkalno (visok pH) u kontaktu sa niskim pH vagine oslobađa aromatske amine i na taj način pojačava miris. Ostali simptomi vaginitisa izostaju, zato i ne govorimo o upali u pravom smislu te reči.

Komplikacije bakterijske vaginoze

Bakterijska vaginoza najčešće ne dovodi do komplikacija. Međutim osobe kod kojih se ne otkrije i ne leči, zbog pada imuniteta, mogu i da se lakše zaraze i drugim spolno prenosivim bolestima (Herpes simplex 2, Chlamidia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae..), uključujući i HIV, pa ih mogu preneti i na spolnog partnera.

Ukoliko se upala proširi na gornji deo genitalnog trakta (jajovodi), povećava se mogućnost vanmaterične trudnoće.

Kod trudnica Gardnerella vaginalis može da dovede do prevremenog poroda i rađanja hipotrofičnog novorođenčeta (novorođenče manje porođajne mase u odnosu na većinu novorođenčadi odgovarajućeg spola i dobi).

Dijagnoza bakterijske vaginoze

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih kriterija ili laboratorijskih nalaza, nakon bojenja po Gramu.

Klinički (Amselovi) kriteriji tokom pregleda u ogledalu, podrazumevaju prisutnost sledećih znakova ili simptoma:

  • pojačani vodenasti mlečno – sivkasti iscedak na dnu i zidovima vagine
  • prisutnost tzv. “clue cells”, ćelija poput klupka u mokrom ili nativnom preparatu
  • pH rodnice iznad 4,5
  • vaginalni iscedak neugodnog mirisa na ribu koji se pojačava nakon dodatka 10% kalijumove baze (“whiff” ili “sniff” test)

Lečenje bakterijske vaginoze

Bakterijska vaginoza leči se kao anaerobna upala. Zato je najbolje lečenje metronidazolom kroz 7 dana, koje daje bolje rezultate od jednodnevnog lečenja (75-95% izlečenja). Drugi lek u izboru je klindamicin ili ampicilin.

Većina stručnjaka smatra da obavezno treba da se leči i polni partner, inače će asimptomatska vaginoza u 50-70% pacijentica u roku od 1 do 2 godine preći u simptomatsku, što nosi određene komplikacije. Ako se ne leči partner, recidivi su češći.

Recidivi u roku od jednog do dva meseca su dosta česti, čak u 5-15% slučajeva. Nakon lečenja za mesec dana provodi se test izlečenja.

Budući da su Gardnerella vaginalis i anaerobi sastavni deo fiziološke flore vagine, ne sme da se očekuje njihovo potpuno eliminisanje. Oni će uvek da budu prisutni, ali u puno nižim, fiziološkim koncentracijama koje su 100-1000 puta niže.

U trudnoći se znakovi bakterijske vaginoze javljaju u 15-40% slučajeva. Zbog već navedenih opasnosti, simptomatske bakterijske vaginoze obavezno se moraju lečiti. Lečenje treba da bude sistemsko (metronidazol ili klindamicin), najbolje nakon 20. nedelje trudnoće.

Tagovi:

bakterijska vaginoza, Vaginoza, bakterijska vaginoza lecenje, bakteriska vaginoza, lecenje bakterijske vaginoze, bakterijska vaginoza simptomi, clue celije lecenje, vaginoze lek, simptomi bakterijske vaginoze, sta je bakterijska vaginoza i kako se leci

Vaša ocjena članka:

3.83 / 5 (12 votes)

Drugi upravo čitaju: