Trichomonas vaginalis – uzroci, simptomi, prevencija i lečenje

Trichomonas vaginalis – uzroci, simptomi, prevencija i lečenje

Trichomonas vaginalis je jednoćelijski anaerobni parazit kojeg nalazimo u području urogenitalnog sistema. On ima   4 biča i čest je uzrok vaginitisa. Ovalnog je oblika i nešto je veći od leukocita. Pokreće se treperenjem svojih bičeva. U uslovima normalnog kiselog pH ne može da izazove upalu, već ona nastaje nestankom laktobacila i povišenosti pH iznad 5.

Trihomonijaza je polno prenosiva bolest koja može da se pojavi sama ili udružena sa drugim polno prenosivim bolestima. Ređe se javlja infekcija novorođenčeta prolaskom kroz porođajni kanal, dok je infekcija putem wc šolje, kupanjem u bazenu ili prljavim peškirom malo verovatna, budući da je za aktivnu upalu vagine potrebna inokulacija sa 5 do 10 hiljada organizama. Najčešće obolevaju žene, kod kojih mogu da budu zahvaćene vagina i uretra, ređe muškarci kod kojih mogu da budu inficirani uretra i prostata.

Smatra se da se svake godine inficira preko 160 miliona ljudi.

Posle virusa i Chlamidie trachomatis, Trichomonas vaginalis je treći po učestalosti vaginitisa (oko 25% svih vaginitisa) i veoma je čest razlog posete ginekologu.

Rizične grupe

Kao i kod ostalih polno prenosivih bolesti, najčešće obolevaju mlađe žene i muškarci, koji praktikuju nezaštićene polne odnose i  često menjaju seksualne partnere.

Simptomi trihomonijaze

Mnoge žene sa Trichomonas vaginalisom u vagini nemaju nikakve simptome, a samo polovina ih ima pojačan vaginalni sekret. Simptomi se obično javljaju nakon 5 do 28 dana od izloženosti infekciji. Sekret, koji predstavlja vodeći simptom, nalazi se svuda u vagini, žutozelene je boje, penušav i neugodnog je mirisa. Na stidnici nalazimo edem, crvenilo i ogrebotine kao posledice svraba. Mogu da se pojave i problemi sa mokrenjem (učestalo, bolno mokrenje) kao i bol prilikom polnog odnosa (dispareunija).

Muškarci uglavnom nemaju nikakve simptome, retko mogu da se pojave nadraženost penisa i blago peckanje prilikom mokrenja ili ejakulacije.

Smatra se da će se trihomonijaza preneti sa žene na 40 do 50%  muškaraca, dok će muškarci preneti infekciju na čak 85% žena.

Komplikacije trihomonijaze

Nelečena trihomonijaza nosi povećan rizik od ostalih polno prenosivih bolesti (naročito HIV infekcije), upalne bolesti karlice i posledične neplodnosti i postoperativne infekcije.

Kod trudnica može da izazove prevremeni porođaj. Muškarci imaju povećan rizik od neplodnosti.

Dijagnoza trihomonijaze

Dijagnoza se postavlja anamnezom, ginekološkim pregledom i analizom vaginalnog sekreta.

Ginekološkim pregledom može da se ustanovi obilan žutozeleni sekret na vagini, edem, crvenilo i ogrebotine na stidnici, kao i „jagodasta vagina i grlić materice“, koji ukazuju na tačkasta krvarenja.

Vaginalni iscedak se analizira u obliku nativnog preparata pod svetlosnim mikroskopom, na kojem uočavamo brojne leukocite bez laktobacila, brojne epitelne ćelije vagine, te Trichomonas vaginalis, koji je na toplom preparatu pokretan, a na hladnom nepokretan.

Mogu da se naprave i kultura ćelija (pouzdanost 90 do 93%) kao i test monoklonalnim antitelima (pouzdanost 90%).

Treba naglasiti da je prisutnost parazita teže ustanoviti kod muškaraca nego kod žena.

Lečenje trihomonijaze

Jedino efikasno lečenje trihomonasne upale donjeg polnog i mokraćnog sistema je metronidazol. Može da se daje sistemski, lokalno – vaginalno ili kombinovano.  Obavezno istovremeno lečenje oba partnera. Leče se i asimptomatske žene i muškarci. Uspeh se postiže u 90 do 95% slučajeva.

Kontraindikacija za lečenje metronidazolom je prvo tromesečje trudnoće (kasnije u trudnoći se  daje samo uz ozbiljnu indikaciju), dojenje, preosetljivost na metronidazol i bolesti centralnog nervnog sistema. U 5 do 10% slučajeva mogu da se pojave nuspojave poput mučnine, povraćanja, urtikarije i metalnog ukusa u ustima. Prilikom terapije ne sme da se konzumira alkohol.

Ređe se u terapiji primenjuju klindamicin, ampicilin i cefalosporini.

Ne treba zaboraviti da je Trichomonas vaginalis čest pratilac drugih polno prenosivih bolesti.

Prevencija trihomonijaze

Da bi se sprečila infekcija trihomonasom, prilikom svakog polnog odnosa treba da se koristi zaštita (kondom), ograniči broj polnih partnera/praktikovati polni odnos sa jednim, zdravim partnerom ili čak apstinirati.

Vaša ocjena članka:

5 / 5 (1 votes)

Drugi upravo čitaju: