Venska tromboza – simptomi i lečenje

Venska tromboza – simptomi i lečenje

Tromboza je bolest krvotoka. Ona nastaje zastojem krvnih ugrušaka, koji mogu delimično ili u potpunosti da začepe venu. Ukoliko se radi o površinskim venama, govorimo o superficijalnom (površnom) tromboflebitisu, a kada se krvni ugrušci stvaraju u dubokim venama reč je o dubokoj venskoj trombozi.

skoči na » superficijalni tromboflebitis | duboka venska tromboza | tromboza u trudnoći

Ova bolest najčešće zahvata noge i karlicu, a nešto ređe i ruke. Iako se tromboza obično javlja kod starijih osoba, ona može da nastane u bilo kom dobu.

Faktori koji mogu da doprinesu nastanku tromboze su:

  • genetska predispozicija
  • zastoj krvi
  • poremećaji u mehanizmu zgrušnjavanja krvi
  • oštećenje unutrašnje strane zida krvnog suda
  • dugotrajno korišćenje oralne kontracepcije
  • dugotrajno sedenje sa spuštenim nogama ili stajanje
  • dugotrajna putovanja, mirovanje ili nepokretnost
  • upalna stanja i infekcije
  • postojanje malignih bolesti
  • pretrpljena trauma
  • hirurški zahvati
  • pretrpljeni srčani infarkt
  • hronične bolesti krvi

Superficijalni tromboflebitis

Kod superficijalnog tromboflebitisa odnosno površinske tromboze reč je o akutnoj lokalnoj upali venskog zida i okolnog vezivnog tkiva, koju prati stvaranje krvnih ugrušaka u površinskim venama. Osobe koje imaju trombozu površinskih vena nalaze se u situaciji povišenog rizika od razvoja duboke venske tromboze.

Simptomi površinske tromboze

Kod površnog tromboflebitisa simptomi mogu da se jave u vrlo kratkom roku (nekoliko sati ili 1 do 2 dana), a oni obuhvataju:

  • zadebljanje vene
  • eritem (crvenilo)
  • osetljivost
  • bol u zahvaćenom području
  • osećaj topline

Površni tromboflebitis obično traje 1 do 2 nedelje, nakon čega se akutni proces smiruje, a simptomi povlače.

U retkim slučajevima moguća je sekundarna infekcija, koju prate:

  • povišena telesna temperatura
  • povišena sedimentacija
  • povišeni broj leukocita

Dijagnoza i lečenje

Površinska tromboza može da se dijagnostikuje na temelju kliničke slike i fizikalnog pregleda. Lečenje je simptomatsko, a obično uključuje stavljanje toplih obloga i uzimanje lekova protiv bolova i za smirivanje upale. U tu svrhu primenjuju se nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID).

Što se tiče prirodnih lekova, najbolje rezultate su pokazali preparati od divljeg kestena koji poboljšavaju cirkulaciju. Gel se u tankom sloju nanosi na zahvaćeno područje, dva puta dnevno.

Duboka venska tromboza

Kod duboke venske tromboze karakteristično je da dolazi do zatvaranja šupljine zahvaćene vene i upalne reakcije njenog zida. Premda duboka venska tromboza sama po sebi nije opasna, ona može da izazove teške komplikacije, kao što su plućna embolija, koja može da završi smrću, ili hronična venska insuficijencija .

Simptomi duboke venske tromboze

Duboka venska tromboza može da postoji bez vidljivih simptoma, a može da se očitovati i različitim stepenima osetljivosti.

Simptomi najčešće obuhvataju:

  • otečenost zahvaćene noge
  • osećaj težine i napetosti
  • otežano hodanje
  • eritem (crvenilo)
  • osetljivost
  • bol u zahvaćenom području
  • osećaj topline
  • promena boje kože
  • istaknute površinske vene

Osetljivost i bol javljaju se pri stajanju i hodanju, kašljanju i visećem položaju noge, pa je poželjno da se odmara i miruje sa uzdignutom nogom. Maksimalna bol javlja se pri savijanju skočnog zgloba s ispruženim kolenom ili pri ustajanju sa ispruženom nogom što se naziva Homanov znak.

Simptomi plućne embolije, koja je najčešća rana komplikacija duboke venske tromboze su:

  • iznenadni ubrzani rad srca
  • bolovi u grudima
  • nemir
  • hladno znojenje…

Kasna komplikacija je posttrombotski sindrom, koji nastaje zbog oštećenja zalistaka dubokih vena, a očituje se:

  • trajnim edemima potkolenice
  • pojavom sekundarnih varikoziteta
  • oštećenjima kože (hipostazični dermatitis i ulkus)

Učestalost nastanka posttrombotičkog sindroma znatno se smanjuje pravilnom upotrebom elastično-kompresivnih čarapa.

Dijagnoza i lečenje

Vene dubokog venskog sistema ne mogu da se vide golim okom, stoga se postojanje krvnog ugruška unutar dubokog venskog sistema potvrđuje upotrebom dijagnostičkih postupaka, i to uz pomoć neinvazivnih pretraga, venografijom ili duplex ultrasonografijom, ukoliko je tromboza zahvatila vene u preponama ili karlici.

Kod duboke venske tromboze pacijent će morati da primi hitnu antikoagulatnu terapiju heparinskim injekcijama, te će biti hospitalizovan kako bi se sprečile teške posledice (plućna embolija i hronična venska insuficijencija). Nakon toga sledi prelazak na terapiju vafarinskim tabletama (od 2 do 6 meseci), uz redovnu kontrolu krvne slike, što može da potraje od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Kad se edem smanji, bolesnik mora da koristi elastični povoj pri hodu, kako bi se kontrolisao edem koji može da se pojavi.

Aspirin sprečava slepljivanje krvnih pločica, trombocita i stoga može da ima preventivni učinak kod tromboze. Osobe koje uz probleme cirkulacije imaju tegobe u želudcu, trebale bi da uzimaju aspirin sa ovojnicom, koji štiti želučanu sluznicu od acetilsalicilne kiseline.

Tromboza u trudnoći

U trudnoći, pritisak materice na proširene vene usporava protok krvi, čime se povećava rizik od nastanka tromboze (ukoliko ste pušač, rizik se dodatno povećava). Trudnice imaju 10 puta više šanse da dobiju trombozu od ostalih žena istih godina.

Što se tiče terapije, primenjuju se injekcije heparina s niskom molekularnom težinom, koje sprečavaju uvećanje krvnih ugrušaka i ne štete razvoju deteta. Lečenje obično traje do kraja trudnoće i najmanje šest nedelja nakon porođaja. Ukoliko je neophodno, može da se nastavi i duže, kako bi se ispunio minimalan period lečenja od ukupno tri meseca.

Vaša ocjena članka:

3 / 5 (3 votes)

Drugi upravo čitaju: